Finansije i Osiguranje - Srbija

Domaća štednja na rekordnom nivou

Domaća štednja dostigla je vrednost od 7,5 milijardi evra i nalazi se na najvišem nivou ikada u Srbiji. Samo u poslednje tri godine štednja je povećana za čak tri milijarde evra - izjavio je juče guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić, uoči tradicionalne Nedelje štednje, koja počinje na kraju ovog meseca.

Guverner je upozorio da ovog puta banke ne bi trebalo da se nadmeću što višim kamatnim stopama na depozite kako bi privukle štediše, jer to kasnije dovodi do visokih kamata na kredite.

Šoškić je zbog toga izjavio da očekuje da će sa bankama postići „džentlmenski dogovor“ po pitanju visine kamata, kako se ne bi ponovila prošlogodišnja situacija, kada su kamate u Nedelji štednje bile „previsoke u poređenju sa regionom i Evropskom unijom“, u odnosu na koje su „neuporedivo više“. NBS će se pre Nedelje štednje sastati sa bankarima povodom toga, ali u slučaju neuspeha da se postigne dogovor, NBS neće administrativnim merama ograničiti visinu kamatnih stopa na depozite u Srbiji, iako je „tokom osamdesetih godina američki FED uradio upravo to“.

Guverner je ocenio i da u Srbiji „nema realnog rizika“ da će banke sa inostranim kapitalom povući sredstva odavde u svoje matične banke zbog dešavanja u evrozoni, napominjući da se zbog toga što su banke u Srbiji zasebna pravna lica, promene koje se dešavaju u maticama ne odražavaju se automatski na njihove operacije na našem tržištu.

- Neobnavljanje kratkoročnog finansiranja domaćih banaka od strane njihovih matica, što je glavna opasnost, nije realan rizik u Srbiji. Povećanjem depozita, oslonac ovdašnjih banaka je pomeren ka štednji, a kod inostranih izvora sredstava ka dugoročnim, tako da je kratkoročno finansiranje palo sa 36 na 18 odsto. Kapitalna adekvatnost banaka u Srbiji iznosi 19,8 odsto. Mi imamo dva puta veći stepen likvidnosti bankarskog sistema u odnosu na međunarodne standarde - naglasio je Šoškić

Upitan da prokomentariše zahteve pojedinih bankara i privrednika da NBS obori repo stopu (koja je upravo smanjena za pola procenta na 10,75 odsto) i da smanji obavezne rezerve, guverner je rekao da se od centralnih banaka često traži da povećaju likvidnost u sistemu kako bi se stimulisala privredna aktivnost, podsetivši da je upravo to nedavno učinio američki FED. Šoškić je, međutim, ocenio da takvi potezi ne garantuju rast ekonomske aktivnosti i da se ne može biti siguran da će banke višak likvidnosti usmeriti ka privredi. On je dodao da je za to potrebno da postoje dobri investicioni projekti, koje bi banke htele da kreditiraju, istovremeno podsećajući na stavove pojedinih stručnjaka da je ubrizgavanje likvidnosti u Americi dovelo do jačanja švajcarskog franka i poskupljenja zlata.

Govoreći o odluci o smanjenju referentne stope, Šoškić je naglasio da su cene hrane stabilizovane, a rast regulisanih cena usporen, te da niska tražnja deluje dezinflatorno, što je sve navelo NBS da smanji repo stopu, koju će i dalje prilagođavati inflatornim kretanjima. Međugodišnja inflacija je u avgustu pala na 10,5 odsto, a počev od ovog meseca, očekuje se jednocifreni rast cena.

- U trećem tromesečju inflacija je bila oko nule - naglasio je Šoškić.

On je dodao da je industrijska proizvodnja u avgustu pala za jedan odsto, a prerađivačka za 3,2 procenta.

- Smanjivanje ekonomske aktivnosti je rezultat uticaja događaja iz EU - rekao je guverner, dodajući da Srbija još nije dostigla nivo BDP-a pre krize i da je ovo nivo od pre tranzicije koja je počela 1989. godine. NBS je revidirala i svoju procenu rasta BDP-a za ovu godinu sa tri na 2,5 odsto, čime je i dalje za pola procenta iznad projekcije Međunarodnog monetarnog fonda.